Sertifikacija u skladu sa standardom dobre poljoprivredne prakse - Global G.A.P.

GlobalGAP je sistem menadžmenta u poljoprivredi i primarnoj proizvodnji hrane i ključna je referenca za dobru poljoprivrednu praksu na globalnom tržištu, prateći zahteve potrošača u poljoprivrednoj proizvodnji. Cilj GlobalGAP-a je jačanje poverenja kod kupaca sa aspekta kvaliteta i zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih i drugih primarnih proizvoda kao i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu dosadašnjim načinom poljoprivredne proizvodnje, sigurnosti zaposlenih u poljoprivrednoj proizvodnji i uzgoja životinja.


Da bi se dobio proizvod koji je zdravstveno bezbedan i kvalitetan, poljoprivrednik mora da usaglasi proizvodnju sa pravilima GlobalG.A.P. Ta pravila se u okviru standarda nazivaju kontrolnim tačkama, a u poslednjoj verziji Global G.A.P.standarda 4.0, njih je 234.


U zavisnosti od mesta na kojem se tačke javljaju i gde se kontrolišu, mogu se podeliti u pet grupa:


- Kontrolne tačke koje se odnose na aktivnosti primarne proizvodnje u polju
- Kontrolne tačke koje se odnose na skladištenje đubriva i skladištenje pesticida
- Kontrolne tačke koje se odnose na aktivnosti rukovanja proizvodima i objekte u kojima se rukovanje obavlja
- Kontrolne tačke koje se odnose na različite stvari u okviru ekonomskog dvošrišta gazdinstva
- Kontrolne tačke koje se odnose na adminisitrativno-birokratske zahteve.


Ispunjavanje ovih kontrolnih tačaka se garantuje ukoliko se proizvođač pridržava procedura, uputstava, analiza, planova i zapisa koje se za potrebe ovog standarda kreiraju.


Kada klijent oduluči da pristupi sertifikaciji GlobalGAP standarda, mora imati u vidu nekoliko pojedinosti od kojih zavisi sam proces.
Sertifikacija se vrši u vreme berbe, odnosno žetve, ali je neophodno da pre toga postoji u potpunosti uveden sistem koji se aktivno primenjuje minimum tri meseca. Sam postupak analize stanja i uvođenja sistema traje takođe tri meseca. To znači da trebalo započeti uvođenje najmanje šest meseci pre berbe, odnosno žetve.


 

Sertifikacija sistema dobre poljoprivredne prakse Global G.A.P. se sprovodi u skladu sa aktuelnom verzijom standarda, u nekoliko koraka koji slede:


1. Ostvarivanje kontakta klijenta i CESNA organizacije,  kako bi se ustanovile potrebe i očekivanja klijenata, a pored toga se uzima u obzir i: oblik organizovanja klijenta, broj lokacija, vrste poljoprivrednih proizvoda, površina parcela i drugo. Radi ostvarivanja inicijalnog kontakta, klijent može kontaktirati CESNA kancelariju putem telefona, kontakt forme ili slediti uputstva na stranici „Informacije o ponudama“.


2. Pošto je inicijalni kontakt ostvaren, CESNA obezbeđuje detaljnu ponudu za uslugu ocenjivanja i sertifikacije, prilagođenu individualnim potrebama klijenta, na osnovu informacija dobijenih na početku. Po prihvatanju ponude, sledi kreiranje ugovora u kome se navode svi relevantni parametri, kao i važeći kriterijumi ocenjivanja i sertifikacije.


3. Po prihvatanju ponude i potpisivanju ugovora, klijent dobija obaveštenje o datumu sprovođenja sertifikacione provere, program i plan provere i spisak ocenjivača.


4. Provera započinje uvodnim sastankom na kome se rukovodstvo organizacije i Menadžer GlobalG.A.P. upoznaju sa detaljima i procesom sprovođenja provere.


5. Provera se sastoji iz dva dela: I i II faze. I faza započinje  pregledom i evaluacijom sistema upravljanja dokumentacijom. Tokom ovog procesa, biće utvrđeno da li je sistem klijenta dovoljno razvijen i spreman za sertifikaciju. Ocenjivač će objasniti zaključke i koordinirati sve potrebne aktivnosti za pripremu ocenjivanja sistema na licu mesta.


6. II faza provere uključuje ocenjivače koji će proveriti sistem na parceli i u administrativnim prostorijama, kao i na drugim lokacijama ukoliko postoje naknadne radnje vezane za manipulaciju primarnim poljoprivrednim proizvodom. Kontrolisaće se primena definisanih zahteva standarda i specifikacija, kao i efikasnost svih funkcionalnih područja, procesa i drugih parametara. Kontrola se vrši na osnovu posmatranja, inspekcija, intervjua, razmatranja relevantnih podataka, kao i drugih tehnika procene.


7. Po završetku provere, održava se završni sastanak na kome se klijent upoznaje sa rezultatima provere, uključujući sve nalaze provere, i predstavlja se izveštaj koji će biti podnesen Komisiji za sertifikaciju.


8. Komisija samostalno odlučuje o izdavanju sertifikata. Klijent dobija izveštaj o proceni u kome su dokumentovani rezultati provere. Kada su ispunjeni svi zahtevi, klijent dobija važeći sertifikat.


9. Dodela sertifikata se sprovodi nakon donošenja odluke. Sertifikati se izdaju u dva primerka, na dva jezika po izboru klijenta.


10. Prve i druge godine, nakon inicijalne provere, na lokaciji klijenta se sprovodi procena kritičnih komponenti sistema u. Identifikuje se potencijal za poboljšanje, sa fokusom na stalno unapređenje i održivu efikasnost. Klijent se o datumu nadzorne provere obaveštava pisanim putem, kada mu se dostavljaju program i plan provere, kao i lista ocenjivača.


11. Sertifikat koji se izdaje važi ograničen vremenski period - odnosno tri godine. Na kraju ovog ciklusa, ponova provera će biti sprovedena kako bi se obezbedilo tekuće ispunjavanje svih postavljenih uslova. Kao rezultat provere, biće izdat novi sertifikat.